ТАЈНЕ УНИВЕРЗУМА (1) Путовање кроз време

Када бих могао да променим прошлост! Колико смо се пута мучили овом мишљу, сагледавајући неке наше лоше поступке. Или, она јака жеља која се повремено јавља, питањем: Шта ће бити сутра?

На ова питања, једино у теорији, наука може дати одговоре. Све је почело константном знатижељом људи, која је и кривац за сва наша достигнућа, као и нагон за напредовањем. Проширење граница људског ума био је главни мотив и далеке 1905. године када је један научник, нама чикица смешних бркова и неочешљане косе, представио свету „Теорију релативитета“.

Ајнштајн је тврдио да ћемо уз помоћ брзине светлости, од које је само ширење универзума брже, открити све тајне; од скривености атома, путовања кроз време, до граница нашег универзума.

Време не тече исто! Реченица која је створила нови велики прасак у науци. А како то функционише најлакше је објаснити овако:

Замислимо два огледала окренута један наспрам или изнад другог. Између та два огледала пустићемо један фотон светлости, њену најмању честицу. Фотон ће се одбијати од једног огледала до другог милион пута у секунди, али ако почнемо та огледала узајамно да померамо одбијање фотона ће бити све спорије и спорије. Што је дужи пут, фотон ће се спорије кретати, што значи да му је потребно више времена, тако да управо ту време успорава.

Употребићемо машту поново и замислићемо једну свемирску супер летелицу, са само једним путником - сатом. Што се брже та летелица креће кроз вакум универзума, сат ће спорије и спорије куцати. То јест, брзином од 99,5% брзине светлости. Оно што би се у тој супер летелици чинило као један откуцај казаљке на сату на Земљи би то било десет, сто или хиљаду откуцаја.

Дакле, путовање кроз време је могуће! Али колико ће година проћи до сада нама несхватљивог напретка у технологији и колико ће људских умова сличних Ајнштајновом бити потребно да створе једну такву супер летелицу? То ћемо оставити времену, којe ће нам једном дозволити да спознамо његове тајне и осетимо на сопственој кожи његов утицај и његову моћ.

Аутор: Никола Тошић

Слика преузета са: https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/65/35/98/65359831ed3250c6a7681cdb275ef588--care-quotes-albert-einstein-quotes.jpg
Лајкујте нашу Фејсбук страницу
Постаните члан наше Фејсбук групе
Пратите нас на Твитеру

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

''Божје очи'' - најлепша пећина на свету

''Дани банице'' - спој традиције и модерног

Највећи градови на свету

Квиз - Реке и градови Србије

Квиз - Главни градови Европе

Сува планина - ваздушна бања на југу Србије

Занимљивости о Кинеском зиду

Храст у Белој Паланци - најстарије живо биће на Балкану

Како је Босна и Херцеговина добила заставу?

Како нестаје становништво Србије?